Izvor: Zamirzine, 04.03.2011.
Reagirajući na jučerašnje hapšenje Jovana Divjaka u Beču, organizacije za ljudska prava iz Srbije zahtijevaju preispitivanje svih trjeralica poput ovih koje su dovele i do hapšenja Ejupa Ganića, Ilije Jurišića i Tihomira Purde.
Hapšenje Jovana Divjaka je samo nastavak kontraproduktivnog ponašanja Beograda kada je reč o tumačenju prošlosti iz devedestih. Nakon što su Ejup Ganić, Ilija Jurišić i nedavno Tihomir Purda hapšeni, pa oslobođeni zbog nedostatka dokaza, slučaj Divjak samo produbljuje nepoverenje u regionu prema namerama Beograda. Beograd je ovakvim ponašanjem sebe stavio u ulogu tužitenja i faktora koji definiše karakter rata, po kome je Srbija izgleda, imala najmanju ulogu.
Hapšenje Jovana Divjaka je skandal svoje vrste, jer upravo on predstavlja simbol otpora srpskoj agresiji na Bosnu. Kao srpski general on se od samog početka suprotstavio opsadi Sarajeva, zbog čega uživa nepodeljeno poštovanje u BiH. Jovo Divjak je oduvek bio meta Beograda. Nisu ga hapsili u 2005. godine kada je bio u Beogradu, već je sada aktiviran slučaj kada Beograd veoma organizovano sprovodi reviziju istorije iz devedestih. Ovakvim ponašanjem Beograd sebi gradi poziciju lidera u regionu na pogrešnim osnovama.
Za ovakvo ponašanje Beograda odgovornost ima i međunarodna zajednica i Haški tribunal, koji se prilagodjavaju Beogradu kako bi ga privezali za EU. Međutim, ovakav pristup gubi smisao jer dovodi do zamene teza i iskrivljenih tumačenja koja su žrtvu pretvorili u zločinca.
Zahtevamo od austrijskih vlasti da se Jovu Divjaka odmah pusti na slobodu, a od Interpola da preispita sve poternice koje s na njihovu listu stavljaju vlasti Srbije. Zahtevamo da se obelodani kriterijume po kojima su takve zahteve jedne zemlje, u konkretnom slučaju, Srbije uzima u obzir.
Zahtevamo od naše Vlade da prestane sa politikom koja vodi daljem porastu nepoverenju u regionu, posebno u BiH, i da odmah odustane od zahteva da se isporuči Jovana Divjaka. Takođe zahtevamo od Vlade da se distancira od Miloševićeve politike, kao politike relativizacije odgovornosti za ratove iz devedestih.
Takođe, podsećamo Vladu Srbije da je njena prioritetna obaveza da uhapsi i Hagu isporuči Ratka Mladića, optuženog za genocid u Srebrenici. To bi bio jedini korak koji bi doprineo obnovi poverenja u odnosima sa susedima, posebno sa Bosnom i Hercegovinom.
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Žene u crnom
Fond Biljane Kovačević-Vučo
Gradjanske inicijative
Centar za kulturnu dekontaminaciju
Civil Rights Defenders
Fond za humanitarno pravo: Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije postupa neprofesionalno, nekompetentno i politički
Četvrti put za redom tužioci za ratne zločine Republike Srbije pokreću politički motivisan postupak, kojiim ozbiljno ugrožavaju poverenje žrtava i stručne javnosti u instituciju Tužilaštva za ratne zločine.
Trećeg marta 2011. godine, na aerodromu u Beču, uhapšen je penzionisani general Vojske BiH Jovan Divjak, na osnovu iste poternice kao i Ejub Ganić, u julu 2010. godine. Britanski sud je oslobodio optuženog Ejuba Ganića, zaključujući da je Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije zloupotrebilo proces pred tim sudom i da je pokrenulo postupak protiv Ganića u političke svrhe. Zamenika tužioca za ratne zločine, Milana Petrovića, koji je zastupao interese Republike Srbije, britanski sudija je ocenio kao nepouzdanog svedoka. Međutim, to nije uticalo na Tužilaštvo za ratne zločine da započne ponovno preispitivanje i ukidanje poternica i optužnica koje se ne temelje na čvrstim dokazima.
Tužilaštvo je, pre Ganića, politički motivisanu optužnicu podiglo protiv državljanina BiH Ilije Jurišića, pokazujući se kao zastupnik interesa bivše JNA. Apelacioni sud u Beogradu je ukinuo takođe politički motivisanu prvostepenu presudu, ali je u stručnoj javnosti ostao utisak da je sud to učinio zbog pritiska evropskih institucija, a ne zbog uverenosti sudija da su optužnica i prvostepena presuda zasnovani na izvrtanju činjenica.
U februaru 2011. godine, prema poternici koju je odobrilo Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije, prilikom prelaska na teritoriju BiH, uhapšen je hrvatsk branitelj Tihomir Purda. Jedini dokaz koji je Tužilaštvo javno prezentiralo je njegova izjava iznuđena tokom zatočeništva u logoru u Srbiji, u prvoj polovini 1992. godine. Pod jakim pritiskom međunarodonih institucija, Tužilaštvo za ratne zločine je odustalo od zahteva za njegovo izručenje, s obrazloženjem da naknadno prikupljeni dokazi pokazuju da nema Purdine krivice, kao ni krivice još dvojice osumnjičenih hrvatskih branitelja.
Spomenuti slučajevi ukazuju na nekompetentno i političko postupanje Tužilaštva za ratne zločine, koje negativno utiče na progon počinilaca ratnih zločina u Srbiji. Poverenje koje su tom Tužilaštvu, nakon osnivanja 2003. godine, dale žrtve iz susednih država, međunarodne institucije i nevladine organizacije za tranzicionu pravdu ozbiljno je dovedeno u pitanje.
Fond za humanitarno pravo (FHP) poziva Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije da nadležnim organima BiH preda sve dokaze koje ima protiv Jovana Divjaka i drugih optuženih i osumnjičenih državljana BiH u vezi sa stradanjem pripadnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici, u Sarajevu, 2. i 3. maja 1992. godine. FHP poziva Tužilaštvo da prestane da pokreće političke postupke i da ojača svoje profesionalne kapacitete zapošljavanjem mladih pravnika, koji nisu obavljali tužilačku funkciju u vreme Miloševićevog režima. – zaključuje se u saopćenju Fonda za humanitarno pravo, objavljenom 5.3.2011.